– Armenija, Azerbajdžan, Bugarska, Češka, Grčka, Island, Irska… – prebire prstom Danko po novovjekim mobitelskim novinama i naglas nam čita: – Latvija, Lihtenštajn, Litva, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Rusija, Slovačka, Velika Britanija. I Hrvatska, zas…
– Kaj ti je to, Dankec? Kvalifikacijske grupe za iduće svjetsko ili europsko? – prekida ga Debeli, naučen da se na mobitelu »prate« športski rezultati, pogotovo sad u »sudačkom vremenu« nadoknađivanja izgubljenoga znoja na našem malom nogometu. – Samo, da nije to za rukometno prvenstvo? Sumnjive mi tu neke Mađarska, Makedonija…
– Ma kakve kvalifikacije?! – važan je Dankec. – To su zemlje koje nisu ratificirale Istanbulsku konvenciju!
– Ozbiljno?! Pa vidi ti koliki bi još htjeli tući svoje žene! Nasilnici jedni, – kroz cerek će Toma – čak i najpoznatiji »gentlemani« iz Britanije, a ne samo priprosti češki Švejki? I brutalni zidari iz Luksemburga?! Makar oni slobodni, ha, ha…
– Ma neee, kaj bi tukli žene – nadoveže se Franc. – To nam Dankec samo hoće reći koje sve zemlje još nisu ni pročitale »Istambulsku«! Jer, čuli ste naše političare, da bu vam sve jasno čim ju pročitate, i da se onda više ne budete zaletavali s ovakvim i onakvim rodnobedastim izjavama! Siromahi neuki iz svih tih nepismenih i neobrazovanih zemalja, sreća njihova pa ćemo mi sad za njih pročitati deklaraciju…
– Daj, Franc, nemoj se sad tu praviti pametan! Ne znaš ni da je Istanbul, a ne Istambul! – našem prvom kulturnjaku Željcu prvom je skočio tlak. – Uostalom, jesi li ju ti pročitao?
– Nije, a nisam ni ja! – evo Dankeca Francu za advokata. – Pa nemamo ju što ni čitati! Čim vidimo kolike je zemlje nisu prihvatile, već znamo da je u njoj nešto problematično…
– …Da nekaj »smrdi«! – nastavi se Franc sam braniti. – Pa kaj bi ja to čital, si normalan? Čitali su ju pametniji od mene, a ja sam čital ono kaj su oni rekli! I vidim da to vodi obitelj, mamu i tatu u… »Sodomu i Gomoru«!
– Prihvatit će je, prihvatit – eto i Željcu »koalicijskoga partnera« u namrštenom Milanu – samo polako! Pa to je međunarodni dokument, civilizacijski, aktualan, komparativan, demokratičan… pa pobogu, o zaštiti žena od nasilja! Vidjet ćete, sve će te zemlje nakraju prihvatit Istambulsku konvenciju, dok im pamet dođe u glavu…
– Makar im je nasiljem, prijetnjama i sankcijama u nju ugurali, ha? – Toma ide najkraćim putem. – Ili još lakše, promijeniš im glavu na čelu, pa nađeš jednu pravu, europsku, onu u koju se pamet sama od sebe toči, ha? Uostalom, Mile, a jesi li ti čitao tu »Stambolsku« konvenciju, kad sve znaš?
– E… isto kao i Franc!! – ukopa se i Milan u svoj rov. – Kako ću da čitam to sve, pa ja radim, crnčim od jutra do mraka! Čitali su to oni koje sam odabrao da me zastupaju tamo gdje se čita, i ja u njih vjerujem! A i kći mi je u onoj anti… ovaj, u nevladinoj udruzi koja je »protestovala«, organizirala prosvjed da mi to »ratifikciramo«. A ne da ostanemo ideološki zarobljeni u prošlom vijeku kao katolički talibani!
– Ukratko, izgleda da nitko nije čital konvenciju, ali svi smo popili pivicu – Debeli u pravom trenu »mirovnu inicijativu« pokrenu. – Tek po jednu, a na tol’ko muke i znoja još bi nam jedna sigurno sjela! Hajde, Zoro, donesi još rundu da se pacificiramo…
– Joooj, dečki, dajte si mira – optimistično će prpošna konobarica Zora – čim je ta konvencija iz Istanbula, mislim da nema straha. Pa makar u turskim serijama muškarci su još uvijek pravi muškarci!
