U »koroniranom« vremenu bez nogometa na televiziji počeo sam pratiti »festivale demokracije«, odnosno televizijske političke brbljaonice i razne (in)formativne emisije. Pa ostadoh prilijepljen za te male festivalčiće, koji prethode onom završnom festivalskom danu, kad i mi stari grintavci postanemo politička bića s punim pravom jednoga glasa, slobodni kao ona lasta koja nikad nije promijenila proljeće.
Potpuno mi se zadrvenio i iskrivio vrat pred ekranom. Morat ću na fizikalnu terapiju od naginjanja ulijevo. Na nacionalnoj televiziji svaku večer mrak i sataraš starih ljudi u novom pakiranju. Nema lijeve stranke koja nije dobila svoje minute, od onih s dva kandidata i tri glasa, onih »čudotvornih« s dva glasa a pet mandata pa do onih najvećih, s dvije glave i jednim mozgom. Tako, ulijevo »ispigan«, jedva uočim nekog iz tzv. »stranaka središnjice«, jer desnih i nemamo. One postoje samo u komentarima političkih vrač-analitičara, i to onda kad neku stranku treba zbrisati s lica zemlje.
Tema po tema, slušam ih i gledam, svi novi, najnoviji, promijenjeni. Ovi su na novom početku, oni s imenom i prezimenom, treći na restartu, četvrti se »očistili« od isluženih, a peti te iste islužene predstavili kao nova pojačanja. Mlade poslali na »facebook«, a stari ravno s »faceliftinga« došli u studio da nas iznova zavaraju… Pa jedni drugima u riječ uklizavaju, samo što se za vratove ne hvataju. »Vi ste dokazali da ste nesposobni!« vrišti jedan, a iz očiju mu čitam: »Dajte i nama, da i mi dokažemo kako još bolje od vas ništa ne znamo!«
Sve više mislim da je susjed Štef u pravu kad mi je sinoć, dok smo skupa gledali isto TV-skazanje rekao: »Čuj, ja mislim da bi ljudi danas morali prije glasovanja ići na prijemni ispit! Pogotovo mi stariji, Vilko, pa gdi smo se mi u komunizmu mogli učiti da se ima za kaj glasati? Mi smo samo zaokruživali. Onog jednoga kog bi nam drugovi stavili na listu. To je mogel svaki bedak! A sad je drugačije, cele plahte kandidata, treba nekaj i znati! I za voziti auta moraš imati vozački, pa tak i za glasanje ljudi bi morali prvo ispit položiti. I ne, ne bi ja tu bil strog i tražil da mi ljudi ponove sve ove TV-nebuloze, kaj ih ni ovi s ekrana ne bi znali još jenput izreći. Ja bi samo tri pitanja metnul u taj prijemni: 1. Kojeg dana ova naša država ima svoj Dan Republike, no Dan državnosti? 2. Je li nam država nastala u Jajcu ili u Oluji? i 3. Jesu li u zadnjem ratu na nas pucali oni s petokrakama na čelenkama? Tko bi mi na jedno od ta tri pitanja fulal, ja mu ne bi dal pristupit glasovanju! Jer taj ne zna gdi živi, što znači da je neuračunljiv, smanjene svijesti. Tek onda bi to bili regularni izbori, kad glasači znaju u kojoj su državi!« Samo, pitam se, tko bi od ovih političara taj prijemni položio?
