A što smo mi držali u ruci prije mobitela? – dobacuje mi u prolazu stari periferijski pajdaš »Geronimo« dok me gleda kako se ne mogu odlijepiti od svoga priručnog ljubimca. A da ga nisam ni pogledao, »hraneći« dalje moga »tamagočija za odrasle«, odgovaram: – Pa valjda cigaretu, bar ja, dok me doktori nisu natjerali da ju bacim iz ruke, a žena mi nasilu ugurala mobitel »da se stignem javit dogodi li mi se novi srčani«, baš dok sam solo na ozdravljujućoj terapijskoj šetnji… – I ja isto! – prekine Geronimo moj izljev. – Dobro da smo prestali pušiti, Vilko, jer pitam ja tebe, kojim bismo sad prstom prčkali po mobitelu da nam je u drugoj ruci ostala cigareta?!
Konačno digoh pogled, taman da vidim kako Geronimo odlazi, pa ga ostavih »bačena u daljinu«, nek’ mi se načas odmore oči od šarena nemirna ekrančića, puna bljeskova, »mini stresova«. – Vidiš… – rekoh sam sebi u sebi, kad već ostadoh napušten – u pravu je Jere, ne bi to bilo jednostavno s cigaretom, bilo bi pepela, ako ne i žara po ekranu »mobača«. Čak ni s gemištom ili »štamprlekom« u drugoj ruci nije jednostavno, znam otkako mi se stari mobitel »narakijao« i pokvario…
No možda bi stvarno suvremeni znanstvenici trebali proučiti, empirijski istražiti koliko se manje mobitelom služe pušači od nepušača? Koliko su manje ozračeni, a više prozračeni, s obzirom na to da se danas pušiti ne smije ni na zatvorenim svadbama, a nekoć se moglo i na političkim sastancima ili u domu zdravlja dok si čekao na red da ti izvade krv… I tak’ se danas bave kojekakvim istraživanjima. Ako su dosad našli da postoje 53 različita ljudska »podspola« i »podroda«, sve do »trans« i »panseksualaca«, što ne bi istražili i povezanost pušenja s upotrebom mobitela! Jer, kakvo sve zlo ide s tim digitalijama, od polupismenosti do lakovjernosti, od asocijalnih devijacija do ovisnosti, od omamljenosti do ozračenosti, od nasilne frustriranosti do krajnje iznerviranosti, od propala vida do raspalih brakova… Ne bih se čudio da se za koje desetljeće, možda i prije zadnjega mi izdaha, pojave neki novi proroci koji će nam, i to iz nekih novozdravstvenih stožera, ponovno vraćati cigarete u ruke zbog zdravlja, zbog odvikavanja od mobitela! Ako ništa drugo, a ono zato da se ne dogodi da zahvaljujući tim tehnološkim čudima znamo više od njih samih te da se nepotrebno ne povezujemo u velika stada, makar labavo virtualno povezana i s bezbroj »pastira«. Naći će se već neki novi genij, neki »transmakroantropanolog« koji će nam vraćati cigarete ili stavljati nešto pedeseto u ruke!… I onda nek’ mi netko samo kaže kako »svijet ide naprijed«, kako »rastemo u ljudskosti«!?!… A sve dalje i dalje smo, miljama daleko od naših baka, koje su još prije sto godina znale što je najbolje držati u ruci. Krunicu, »aparatić« za nebo.
