– Oj, drugovi, je l’ vam žao, rastanak se primakaooo… Hoćemo li opet to pjevati? Jeste čuli, priča se da će opet biti vojni rok! – ometa nas susjed Milan na hrabroj subotnjoj kavici na otvorenom. I dok ga gledam prostrijelno jer nisam podnosio te »derneke« na odlasku u JNA čak ni u doba kad je bila općeprihvaćena maksima »tko nije za vojsku, nije ni za ženu«, moj šuro (znani »Sin Oluje«) već kreće u kontranapad…
– Ne znam što si ti, Milane, pjevao, ali mi smo pjevali »Čavoglave« kad smo išli u vojsku, točnije u rat. Samo, nisam siguran smije li se to još pjevati, sad u miru, koji smo izborili…
– Je, čul sam o tome, nekaj i pročital! – Debeli se pravi načitanim, a mobitel mu jedina »knjiga« otkad je počelo ovo tisućljeće. – Tak i treba, mislim to služenje vojske je potrebno! Prvo, zato kaj su lagali oni koji su nas navabili u EU i NATO, govoreći kak buju nam oni, ak’ nas netko napadne, odmah dali svoje »proturaketne kišobrane«. Ma, ni šestinski ne bi od njih dobili! A i dost’ nam je samo taj euro kaj su nam dali »po glavi stanovnika«… Nemamo se kaj oslanjati na te »kravata-asocijacije«, trebamo znati rukovati oružjem, treba se to sve navčiti jer nikad se ne zna… A ak’ baš i ne bude rata, vojska je svejedno dobra da se mladi dečki osamostale od mamica i tatica, koji im »glavu nose«. Imao sam i ja, ono davno, neke koji su tek u vojsci navčili prišiti gumba ili napastati cipele. A bilo ih je koji nisu znali ni hlače – »pantalone« složiti, ni jajca si skuhati!
– Dobro govoriš! – kima glavom Milan. – Samo, plašim se, proglase li obvezno služenje vojnoga roka, možda će ovi današnji razmaženi momci odmah požuriti na promjenu spola, samo da ne idu?
– Kako to misliš? U ova rodno bespolna vremena?? – djeluje ozbiljno moj šuro. – Nema više danas muško-žensko, svi moraju bit’ izjednačeni, mobilizirani! Pa nisu se žene badava borile, da im sad netko zabrani služiti vojsku? Svi, naravno da će svi morati domovini služiti, sva ta »LGBTMT« slova, svi zajedno i nadasve ravnopravno će učiti vojne vještine!
– Aa… ha! Vidiš, pa ni to loše! Mislim ono, u sklopu obuke orijentacije – javi se Debeli s posebnim sjajem u očima – da se nauče orijentirati na bojišnici spolova. Još ak’ ih se fino sve stavi skup’ na hrpu, u istu vojarnu, moglo bi se riješiti »više muha jednim udarcem«. Ono, uz osamostaljivanje maminih sineka, uz stjecanje vojnih znanja i vještina, još bi nam se tak mogla popraviti i demografska slika!
– Pretjeruješ, Debeli – oglasih se i ja – pa piše ti da će ta vojna obuka trajati mjesec dana.
– Mjee… mjeeesec?!? – zinu Debeli kao svemirska crna rupa. – Pa kaj to bude? Vojni kursiljo, večernja školica, »how to« google-vojska, možda i »na daljinu«?! Pa takva bu vojska samo za »tjeranje muha«!
– Baš takva na kakvoj su, nakon Franceka, svih godina i radili… – rezignirano zaključi moj šogor i »Sin Oluje«.
