USUSRET REGISTRU STANOVNIŠTVA Zavaravanja »velikoga brata«

Foto: Shutterstock

Vidi ovo, ženice, baš nešto za nas »penziće«! – jutarnje temperature ispod trideset potiču moj entuzijazam uz »novine na mobitelu«. – »Popis stanovništva odlazi u povijest, ustrojava se Središnji registar stanovništva!« Evo, kažu da će već »od sutra«, od 2026., u registru imati povezane podatke iz svih mogućih naših evidencija, sve da bi naši anđeli čuvari na vlasti mogli »u različitim krizama ciljano i precizno podupirati baš one sugrađane kojima je pomoć nužna i potrebna«. Znači, baš nas, koji u paru preživljavamo od jedne mirovine! Sad će oni odmah, bez popisa i obilazaka, vidjeti da nemamo dosta da povežemo prvi s prvim. Registar će nas sortirati »prema socijalnim, ekonomskim, obrazovnim, migracijskim, stambenim i ostalim obilježjima«. Ma, znat će sve o našem srodstvu i kućanstvu, što gledamo na TV-u, možda i što imamo na stolu ako registar povežu s blagajničkim podatcima supermarketa? Pomalo mi to sliči na Orwellovu »1984.«, mrvu jezovito… No ako je sve to središnje registriranje samo zato da bi država mogla »proaktivno djelovati«, te ako »pri dodjeljivanju prava ne će više biti potrebno podnositi zahtjeve i dostavljati dokumentaciju«, već će nam pomoć sama zazvoniti na vrata, neka svi o meni sve znaju!

– Joj, Vilko moj – nježna je moja Jelica – star si i popušta ti koncentracija. Daj da ja to vidim, pošalji mi »link«… Ma, zaboravi, ne znaš to… No, daj mi taj tvoj mobitel da pročitam!

Zagledala se moja gospođa, s novim kineskim dioptrijskim »naočarkama«, pa nakon samo minute pustila glas: – Hm… ako sve razumijem, pitam se nismo li mi, obični bračni parovi, diskriminirani? O nama baš sve znaju, sve naše podatke imaju zato što smo se »zavezali«. Učas vide što imamo i primamo, učas izračunaju dohodovni cenzus pa utvrde da smo »za trideset sedam centi iznad donjega praga«, i ode sve… A ovo nisi primijetio: »Registar može sadržavati i podatke dobivene na temelju podnesenih dobrovoljnih izjava o izvanbračnoj zajednici ili neformalnom životnom partnerstvu.« Znači, »Dara i Mara« mogu, ali »dobre volje« i ne moraju prijaviti da žive zajednički. Pa onda u Registru vide da Mara nema primanja i šalju joj socijalnu pomoć, premda Dara istodobno mjesečno ima novca za prehraniti cijelo nepalsko selo. Ili susjed Igor i ona njegova plavuša, koji godinama pitomo žive u divljem braku; malo skupa, malo svatko u svom stanu… Diskriminacija. Zato, čuj me, najbolje da i mi priredimo »šećer na rastavi«, hoću reći za »šećer na kraju« da se rastanemo! Pa da, što si zinuo k’o grgeč? Pred Bogom smo i tak’ zauvijek povezani, a što ne bismo raskinuli onaj matičarski brak na koji su nas i tak’ »drugovi« natjerali? Lijepo se mi rastanemo pa će »Veliki brat« iz Registra vidjeti da ja nemam ništa i da sam, za svoje troje rođenih, postala… socijala. Pa će kapnuti kakva pomoć, a kad ju dodamo tvojoj penzijici »za jednu personu«, moći ćemo si i pod stare dane jednom tjedno priuštiti koju voćku. Bar onu GMO.

– Ili makar sa stabla spoznaje dobra i zla? – dovrših ja.