Jedan je od prvih pouzdanih znakova starosti (ili makar ubrzana starenja) kad kod kuće sami pred televizorskom pločom dočekate Novu godinu uz prigodni program dočeka. Valjda zadnji korak pred bolesničko gledanje mise na TV-u, jer samo je u tom prijenosu još veći gubitak u odnosu na »uživo« i »zapravo«. Pa ipak, sad vidim, radije bih odabrao i pogledao prijenos mise jer tu bi mi bilo prirodno i očekivano da će kamera ponajviše »hvatati« ljude moje dobi, starije, koji uglavnom crkvene klupe popune… I upravo zato ovogodišnji »nezaboravni« televizijski doček u vlastitu boravku, sa ženicom Jelicom pod rukom i čašom šampanjca u ruci, bio mi je silno iznenađenje. Sad, istina, zadnji put sam takvo što gledao valjda u dočeku svojega zadnjega očinstva, u »trudničkom mirovanju« krajem prošloga tisućljeća… No nekako pamtim da su televizijski studiji s »glumcima« dočekivateljima vrvjeli mladim ljudima, zgodnim curama i uspravnim dečkima… A sad, nemalo sam se iznenadio kad sam ugledao studio pun gotovo mojih i Jeličinih vršnjaka, dotjeranih i rasplesanih babaca i dedeka! Hajde, dobro, možda je više bilo onih i petnaestak godina mlađih od nas, ali opet dovoljno starih da ih ne očekuješ na takvu mjestu i događanju. I dobar dio zabavljača bio je već u pomalo ocvalim godinama, ali nasmijasmo se Jelica i ja dok smo gledali kako na stare note »ča-vala« dvije lijepo uređene i našminkane prizrele gospođe, baš kao Babica i kumica Olgica na svadbi naše kćeri, plešu u paru neku svoju štajersku polku… One od četrdesetak već su se u plesu »izvijale«, valjda računajući privući pozornost i one nekolicine mlađih od ozbiljne gospode s visokim ćelama i visećim sakoima. I dok sam se ja poželio rugati, moja je dobra ženica kušala to sve braniti, govoreći kako je publika takva zbog već starijih pjevača, da im bude bliža… I još, naravno, kako »ne smije biti diskriminacije prema starijima«! A ja, gledah i mišljah: stari pjevači, stara studijska publika… pa to mi je svakodnevica! Pih! No, valjda su se ovi s televizije i tako željeli približiti svojoj pravoj publici, jer sigurno i oni već točno znaju da ih gleda ponajviše ta naša najbrojnija »ekipa starijih seniora«, da ne reknem sad baš »mreleca«. Znaju oni tko još dočekuje Novu pred TV-om, pa takvima doveli njihovo društvo? Da sa svojim vršnjacima »zatancaju i zapopevaju kak’ po doma«… A možda, zapravo, nisu uspjeli naći dovoljno mladih za statiranje jer ono malo što ih ima ili je »po irskama« ili po skijalištima? Ili se mladima više ne da »noriti« pa lažno unaprijed glumiti doček?… Koji mi je nekako »loše sjeo«, baš kao da sam na vlastite oči dočekao taj naš hrvatski demografski slom. Ni na »Staru« nismo mogli bit »novi«; i u »Novu« ušli »stari«. Baš kao i ti naši izbori »iz stare u novu«… Ovaj drugi krug već mi je sasvim nalik na one samoupravne socijalističke izbore. Dobro, onda je bio samo jedan kandidat za zaokruživanje, a sad dva… s istog (v)imena. Ni Hugo ti ne pomogne pred Mordaninim: »Sigurno ćeš pogriješiti!«
