– I, tko će se kladiti – nemoralnom, ali još uvijek ne i dodatno oporezovanom ponudom kladionice Franc uskače u prijateljsko čavrljanje – hoće li prije Kim nekom hidrobombicom u Americi napraviti korejski zaljev ili ćemo se mi s Janezima dogovoriti o Piranskom zaljevu? Da ne velim Savudrijskoj (pod)vali, he, he…
– Ma, nemaš tu ni dvojbe ni usporedbe! Pa vidiš kako se razgovaraju ovaj »Tramp-kramp« i »Bomba-Kim«! – zna Toma sve. – Američki predsjednik korejskom kaže da je »luđak koji ubija vlastiti narod«, a ovaj njemu da je »psihički poremećeni senilni starkelja«! Ha?
– Ha, ha, pa mi se međusobno tak’ spominjemo tek nakon šestog gemišta, kad se već »pobratimo«, ha, ha… A oni otprve tak bratski! Tak biranim izrazima, ha, ha! – guši se Debeli od smijeha. – A još kad mu »Korejajanac« pusti onu svoju TV-spikericu, pionirku koja »štekeće« kak’ da sam ja pesa pustil na poštara! Ha, ha!
– Eto, nema se tu što kladiti – nastavlja Toma suvereno. – Jer dok veliki svjetski vođe tako glasno i opasno »laju«, naši i slovenski sve smireno i fino, u kravatama, u rukavicama… Ne dobace si čak ni: »Ti zalizani!« ili: »Cvikeraš jedan!«… Ma, nema straha da će prije korejske i američke bombe puknuti neg’ naša vala.
– Pusti ti to… – oprezan sam kao najhrabriji hrvatski zec – pa vidjeli ste kako su se Slovenci uzbunili, »šokirali« nakon govora hrvatskoga premijera! A ne razumijem zašto, pa čovjek je samo ponovio sve ono što im govorimo još otkako smo ih našli s prstima u arbitražnom pekmezu. Sad je samo sve to isto ponovio cijelom svijetu, svim onim glavešinama. Neka znaju da nije istina da mi ne prihvaćamo međunarodnu arbitražu, nego da smo istupili iz nje, nakon što je ona zbog petljanja naših »dobrosusjeda« postala kompromitirana, kriminalizirana, korumpirana, k… – zapuhah se, a još ne nađoh glavnu riječ. – Kakva ono još je postala, ko… ko…
– Kontaminirana! – stvarno Toma sve zna. – Ili, recimo na hrvatskom, postala je to »smrdljiva arbitraža«!
– Eeee, to! Tu je »kvaka«! – dočeka Franc »vrata« za nju. – Zato su se Janezi tak’ usplahirili! Pa nije to pristojno! Reći glasno svima da su oni »zmazani«, da im »noge smrde«?! Drugo je kad to mi, susjedi, iz blizine znamo pa i osjećamo, to je »normal«. Al’ da se te njihove »smrdljive čarape« mora sad prostirati i sušiti pred svijetom, to nije »okej«, misle si oni. Jer nek’ je car gol i nek’ mu smrdiju noge, al’ to nitko ne zna dok se o tome ne kriči pred »općom skupćinom Uena«!
– Vidiš, vidiš… – zasja lice Debelom – valjda je zato i naša oporba tak’ napala premijera?!
– Ne razumijem te… – jednom da i Toma ne »kopča« – kakve veze sad ima hrvatska oporba sa slovenskim kontaminiranjem arbitraže.
– Kakve veze, kakve veze… – Debeli se zajapuri, zakuha pa propišti. – Pa očekival bi čovjek da će oporba biti uz premijera. Pa u doba njihove vlasti smo i istupili iz te »smrdljive« arbitraže! A sad, kaj ih nisi čul? Ispali »veći Slovenci od Slovenaca«, kol’ko ih je premijer razočaral! Time kaj je rekel istinu?!? Oni se zgražaju i snebivaju jer »koga u UN-u to uopće zanima«, jer »takav govor nije diplomatski« i korektan… Valjda i po njima »nije način« da se »prljavi veš«, praktički »obiteljski«, sad iznosi pred svima?!… Molim vas, kaj drugo može bit razlog za tak’ nehrvatsku reakciju, osim da valjda i sami imaju prepune ladice »smrdljivih čarapa«?! Svoje ormare pune »prljavog veša«, koje su »nabacali« i »natrpali« možda još njihovi tateki i dedeki, svojom otimačinom?! Pa ne ćemo valjda sad kopati po prošlosti i taj »smrad« razotkrivati, valjda je to univerzalni moto takvih?
