Mnogim župnicima nije bila lagana prilagodba svim novinama koje je donio Drugi vatikanski koncil, o čemu govori i sljedeća zgoda.
»Stigli novi obrednici za krštenje i vjenčanje, a kad tamo – niti se tko rađa, niti se ženi. Još kažu da će doći novi obrednik za sprovode. Pa i ne umire nitko. Ono nešto starčadi već bi se davno trebalo hladiti u grobu, a oni se kupaju i sunčaju uz lokve i potoke. Svaki može pojesti za tri. Tako je neki dan pop Pero tješio staru Škrgulicu: »Barem da ne umrete prije novoga obrednika. Lakše ćete odlaziti s ovoga svijeta na onaj.«
»Što vi to meni divanite?« ljutito će Škrgulica. »Komu se žuri nek ide. Meni nije preša. Nek vam bude i stari i novi molitvenik.«
Iz knjižice Petra Rajkovića:
»Šaljive zgode popa Pere«
