– Eto, preživjeli smo i taj novi, američki blagdan! – njiše stari Jura, moj punac, glavom nad novinama. – Nije nam dosta bila »Noć vještica« pa smo »roditeljski usvojili« i taj »Blek fridaj«, »Crni petak« bi rekli po domaću, najmasovniji svjetski dan za šoping…
– Ma kakav »crni petak«?!? – brzo ga poklapa njegova žena, najbolja punica na svijetu. – Za nas vjernike jedini crni petak je Veliki petak!
– Heee, čini se da bi ga ovaj mogao i nadmašiti – nastavlja punac »ložiti«. – Sigurno je više ljudi došlo u dućane nego će ih na obrede Velikog petka? A evo, piše i da smo, »mi-Hr-va-ti«, potrošili punih 500 milijuna za taj dan…
– Ma i za dva jer trajao je »Crni petak« i u subotu… – ispravlja ga kći mu Jelica, moja prva i jedina ženica.
– Ali je to ništa prema Americi gdje »crni petak« traje 144 sata, sve od srijede do ponedjeljka! – sad i ja nju nadopunjujem.
– Ma kakav »crni petak«, kakva crna sramota! – križa se pa lomi ruke punica, sve naizmjence. – Ma tko, tko je to mogao smisliti da dan odricanja, žrtve i posta, petak, postane »blagdan šoping-groznice«?? Samo onaj »crni« s rogovima i repom je to mogao smisliti!!! Kako vi vjernici to ne vidite?!? A sve samo uvod da nam »zacrni« i cijeli prosinac! Pa da umjesto Božića čekate »rođenje boga popusta«!
– A daj, mama, pretjeruješ… – oglasi se i »Sin Oluje«, a moj šogor. – Ipak smo si sad konačno kupili veći »telkač« na popustu…
– Taj će vam i »popušteno« trajati, a ne ko naš stari, jer ovi novi televizori imaju »tajmer«, ugrađeni čip za dan kad će se sam od sebe raspasti, kako ga god čuvali i pazili! – otpovrne mu majčica, mašući televizijskim daljinskim, pomno u najlon umotanim.
– A kupile smo si i jeftiniju »obleku« – zavjerenički namigne Šurina Jasna mojoj Jelici – sad konačno i mi nosimo hlače i majice najslavnijih »high street brandova«!
– Haj str…? Što sve ne će smisliti za krpe koje već smrde po plijesni? Valjda je plemenita plijesan? – ne da se punica. – Već i moji ormari smrde po toj robi, ko »magacin« na dnu kineskog prekooceanskog broda! Manje od tih, kak velite, »haj-nehaj brendova«, manje bi smrdio i pravi »brendi«!
– Da i ne spominjemo »cherry-brandy«, zar ne, višnjice moja – ozareno joj tepa punac, valjda na sami spomen žestice.
– A i ti naši »popusti« za »Crni petak«, baš su »silni«! – opet čujem svoj glas. – U Americi »popuste« do 80 i više posto, a kod nas?… Popusti samo na »odabrane artikle«, i to valjda po kriteriju: »Bi li ovo bilo za smeće?« Pa ako bi bilo, onda time natrpaju jednu košaru na ulazu u dućan i stave famoznih 20 ili 30 posto popusta!! Ma to je samo još jedan dan više za »farbanje« naivnih »Hrvateka«! Koji su, usput i »lažljivci«, jer stalno naši ljudi cvile kako »nemaju novaca«, »imaju premale plaće« i slično, a onda zakrcaju šoping-centre, naprave repove kao da se besplatno dijele ćevapi!
– Što se sad ti praviš pametan?? – Jelica mi »odreternira« kao Marin Francuzima. – Kao da i ti nisi skupa s nama bio?
– Bio, bio… ali… pa ništa nisam kupio! – izvlačim se iz nokdauna, a to se najbolje čini šalama (da ne velim izmišljotinama). – I još sam vas čekao vani, dok ste vi bauljali po centru s tim vašim »popustima«! Najbolji je tu još uvijek onaj »balkanski popust«! Eto, dok sam vas čekao, naišao »Rambo« iz petog odvojka, u sasvim novoj, super jakni. Pitam ga gdje ju je kupio, a on mi veli: »Evo, ‘gazda’, uzeo je sad na popustu!« … »Ma kakvom popustu?«, kažem mu ja. »Sad sam gledao tu jaknu, bila je po punoj cijeni. Pa gdje, kako si je našao na popustu?«… »Pa, popustila prodavačici pažnja«, veli on i žurno ode.
