– O čemu ćeš ti pisati, »crni« Vilko – ženica me Jelica »podupire« dok prstima gnječim sljepoočnice pred praznim listom računala – o čemu, kad po šesnaest sati dnevno gledaš nogomet, upisuješ rezultate u tvoj »sveti vodič kroz SP« ili kalkuliraš tko bi s kime mogao igrati?! Eh, da se toliko posvetiš kućanskim kalkulacijama, već bismo novi stari auto imali! Ili bar perilicu za tvoje čarape i…
– O čemu, o čemu? O tebi ću pisati! Da, što si zinula, pisat ću o tebi, koja od početka prosinca po cijele dane pečeš kolače, nakuhavaš i »kemijaš« po kuhinji! Za kćeri i zetove, za babe i stričeve, sad i za taj »Čaj&kolačić« ili kako ste nazvali tu vašu »čašicu razgovora« nakon mise?! A ja, ni urološki čaj da mi skuhaš! Pa samo pivo moram piti dok su utakmice… Glavno da ima kolačića i alkohola pred crkvom!?
– Baš si smiješan! Pa zar nije to lijepo da se ljudi, po toj hladnoći, nakon mise okrijepe, zagriju razgovorom i kolačićem, pa i kapljicom?
– Je, da… Mislim da je Franc i počeo dolaziti na mise u došašću samo zbog te tvoje »kapljice«, da ne velim »bačvice«, jer do mise u pol’ dvanaest već je »nakićen« kao sob Djeda Mraza… Od Uskrsa nema ga na misi, a sad, cijelo nedjeljno dopodne ide s mise na misu? Ma, daj…
– Pa da je i tako, što je loše u tome, ako smo s našim kolačima i toplom riječju nekoga privukli na misu? Prava si »konzerva«! Smeta ti što smo ga vratili k Crkvi? Oteli ga vama, »kauč-nogometašima« s »ugrađenim loptama« pod dresovima?
– Pa ti… pa vi… – počinjem se »pjeniti«. – Pa vi ste isti kao ovi s adventskim štandovima u gradu! Na sve ste spremni samo da ljude dovabite i uvalite im svoje »adventske« fritule, kuhano vinčeko i vruće hrenovke! Nisi čula one »Kikiće i Genijalce«, onu novu dječju pjesmu »Vratite nam malog Isusa«?!?
– Čula sam, čula, ti staro brundalo, sram te bilo! Kao prvo, mi na našim kolačima i kuhanom vinu ne zarađujemo, već sve što prikupimo od dobrih i vedrih ljudi, a ne takvih »tobož-pobož« tipova poput tebe, sve dajemo za župni Caritas! A kao drugo, mislim da smo mi i ovako »vratili Isusa«! Jer »tvoj« Francek, ako i nije puno novca ubacio, već je išao do dvije siromašne obitelji i dotjerao im stari namještaj, promijenio trule daske, zategnuo šarafe, odštopao odvode… Evo, i danas je kod stare susjede Marice, njoj popravlja noćnu lampicu, koju je još na svadbi dobila…
– Ma, taj bi za šaku čvaraka i rakijicu propustio i našu, »vatrenu« utakmicu! Srećom pa tekme nisu u vrijeme te vaše delikatesne »mise s čašćenjem«…
– Zato ti… mmpfff… – konačno je uskipjela Jelica. – Zato ti ne bi propustio ni minuticu najbezveznije utakmice! Ma… mpff… ni onu između… Južne Makedonije i Sjeverne Koreje!
– E, he-he, ako ta počne – nasmijah se i pomirljivo zagrlih najbolju mi ženicu – bit će »gljiva« umjesto kolačića!
