»No, konačno smo i to zbavili, izabrali smo i tog američkog predsjednika!« hvata me »u đir« moj Franc, ljubitelj američkog rocka još od »Beach boysa« i »Kredenaca«, a pratitelj američke politike samo u doba Jacqueline: »Samo, ne kužim zakaj je to bilo nama tak važno, taj izbor? Cijela strka! Ovi, po mojim novinama, i ovi po televizijama koji već četiri godine pljuju po Trumpu, napeli kak da su u izbornom stožeru ovog novog predsjednika. A meni se taj baš i svidio, taj ‘Bide’ nekak’ mi je bliži. Ja starčić, on starčić, onak malo splašen, pa pristojno, sve po PS-u kao i ja, stalno nosi masku, štitimo bližnje, ove mlade da se ne zaraze… Pa onda, čitam, ovaj Donald, bi rekli ‘Paško’, nestaško se već dvaput razvodil, triput ženil, svaki put sve mlajšom, kak da bi sinovima preotimal puce… A Joe, čovjek uredno ima ženu, nakon kaj je ostal udovac potješil jednu razvedenicu, nekaj je i protiv srpskih agresora rekel dok smo se branili… Sad čujem da je i katolik, naš čovjek! A svi euro antife i naši komunisti za njega, kaj ni to dirljivo, rekli bi skoro ‘ekumenski’! No dobro, možda je ovaj Joe ‘novokatolik’, kak i naši političari, kojima vjera ne smeta da su za pobačaje, eutanazije, istospolne brakove i druge suvremene mrakove. A kaj… pa i mi katoliki smo grešni, kaj ne? Nego, kak im je sedam dana trebalo da pobroje te glasove?! Koje rastezanje, nema ga u Zanzibaru! Ja mislil da je u velikoj Ameriki ‘sve na gumb’, a oni broje glasove kak naši nekad po mjesnim zajednicama, prevrću list po list, samo kaj si ne ližu prste u epidemijskim rukavicama da ih lakše broje… Zgledaju im ti brojači skoro kak oni Pakistanci koji proizvode zaštitne maske za Kineze, koji će ih prodati nama zaraženima! Da je tak u Bjelorusiji ili nedajbog kod nas, da se deset dana ne zna tko je za kog’ glasal, rekli bi da je tu diktatura, da smo banana država… Rugali bi nam se, još bi nam poslali svoje stručnjake da nam sole pamet! Tja, nije ni Amerika više kaj je bila dok smo bili dečki… No, ukratko, ne razmem zašto je nama sad tak važno bilo tko bu predsjednik od ta dva Amerikanca… A sve mi se čini da ni to još ni gotovo, moglo bi to bit i neriješeno?! Stari Donald već najavil žalbu, još ak’ njegovi nekog od ovih drugih zveknu po tamburi…«
»Je, Francek moj«, umirujem prijeteći zadihanog prijatelja, »kad nisu Ameri tako pametni kao mi Hrvati pa da imaju dva predsjednika istodobno, da se s dva brda svađaju međusobno i zabavljaju cijelu naciju.«
»E to! To je to! Sad sam shvatil!« – ciknu Franc kao da je dobio pozitivno na koronatestu. – »Zato su nama i bili tak važni američki izbori! Kad smo skužili da je od ovih naših samo niškoristi, naivno smo se, ‘hlebinci’, valjda ponadali i pomislili da bude novi američki predsjednik možda došel k nama, u Hrvatsku, polagat zakletvu i riješit sve naše probleme, koje sami očito nikad ne budemo… A možda… možda ni ‘bide’ ni ‘kramp’ tu više ne bi pomogli?«
