– Evo, ništa bez Tita! – naš Milan novine čita, »društvenovlasničke«, kafićke, u duhu stare neplatišine tradicije. – Što vam ja uvijek govorim, da Tito istinu razotkriva!
– Koju? Da su svi komunisti antifašisti? Da smo u zadnjem ratu pobijedili samo antifašiste koji nisu titoisti? Ili da su samo pravi antifašisti postali totalitaristi? A da su svi totalitaristi u duši globalisti jer su zapravo jedino oni totalno za sve što im produljuje povlastice? Ili »razotkriva« da su to sve jedni te isti, »niškoristi«? – Toma se istrese kao ljetno nevrijeme, naglo i obilno, a neočekivano samo za meteo-neznalice.
– Daj ohladi, Toma, pa ne piše tu o našem Titu! – dočeka ga Milan, za nastavak spreman. – Tu je zabilježena izjava jednoga talijanskoga Tita! Zove se Tito Boeri, a rekao je svojim Talijanima da »trebaju shvatiti istinu da bez imigranata ne bi mogli dobivati penziju«! Konačno! Trebao je jedan Tito pa da se kaže istina! A ne ono cmoljenje, kao, »budimo solidarni«, »primimo ljude u nevolji«, bježe od rata i gladi… Primimo ih zato da bi nam napunili mirovinske fondove! Kratko i jasno! I nije to rekao tamo neki Tito koji igra za »Romu«, nego je taj Tito predsjednik talijanskoga mirovinskoga osiguranja i zna što govori!
– Čuj, nije ni onaj tvoj bil baš »bravar«, osim ak’ se ne misli na to da je uredno stavljal ljude iza brave! – ometa ga Debeli u »jutarnjem informisanju«.
– Otvoreno im je rekao da izbjeglicama treba otvoriti granice jer bi bez njih ostala prazna mirovinska blagajna, a industrijska bi proizvodnja propala! I nije tu mislio samo na Italiju, nego na cijeli Zapad…
– Kad im nisu dovoljno nagrnuli radnici iz Bugarske, Rumunjske, Poljske, da ne velim i Hrvatske? Zemalja pridruženih EU valjda samo zbog »svježe krvi«? – sjetih se nekih studija. – Pa su im sad dobri i ovi prekomorski radnici?
– Ha, čujte, da bi se ostalo u G7, G8, G20 i kojim sve još G-ima, treba i nove radne snage! A evo, piše Tito i to – nastavlja gorljivo Milan – da nije problem samo što se u Europi rađa sve manje »Digića« ili »Švaba«, nego i to što ima puno poslova koji su finim Europljanima »ispod časti«!
– Živa istina! – kliknu Toma. – Ni moja europska žena, Ruža hrvatska, ne će mi više ni košulje peglat! Samo mi otpuhne: »Nosi majicu!«, a kad smo se ženili, peglala mi i donje gaće i čarape! Pa i ja bi jednu afričku peglačicu, još bi i kravatu stavio ko »biznisman«, kad bi bio popeglan!
– Ma tebe bi spopeglal još samo Cro-Cop, kak si se od starosti »nabral«! – rezak je Debeli.
– Pa vidiš da se sad zbog takvih smežuranih svijet okreće naglavačke! Treba Hansu i Gianniju osigurat mirovinu do sto i pete!
– Ček ja to ništ ne kužim… – uozbilji se Debeli. – Ak je taj tip sad razotkril da im imigranti trebaju, zakaj im oni ne osiguraju doličan prijevoz, neg ih puštaju da se dave po Mediteranu?
– Eee, to je zbog »starih vrijednosti« na kojima je izgrađena nova Europa, zbog darvinizma i eksploatacije! – nastavi Milan pa učas doskoči i našoj zbunjenosti. – Čujte, pa ne ćemo valjda primati bilo kakve radnike u Europu! Oni koji preplivaju preko mora i svih tih zaljevskih pirana, to su oni pravi, otporni, takvi nam mogu puniti fondove još godinama! A još zahvalnije će to činiti ako smo ih izvukli s već tonuće pretovarene brodice, zar ne? Pa ne ćemo ih valjda dočekivati kao »zvijezde«, samo zato što će nam osiguravati penzije!?
– I ti si sve to iščital iz jedne Titove izjave?? – zaviri i Debeli u novine. – Pa stvarno, sad kad ti tvoj prvi i glavni Tito zgubi trg, možda da ovom talijanskome damo makar jednu uličicu? Da ti bude lakše?
