– Pa što je sad ovo?!? – zablenuvši se u novine, započinje Toma monolog, čiji je prvi cilj da ga čujemo svi. – Taman sam čuo da će propasti to »Konzum-carstvo«, da će »kihnuti« i veliki gazda, i cijela firma, kad ono, vidi sad naslove: »Vraća se povjerenje investitora u Agrokor«, »Rejting ‘mudis’ ko u veljači«, »Dionice i obveznice rastu«?… Pa je l’ taj propada ili se uspinje?!?
– Mah – odmahnu Debeli – to ti je sve kak i onaj »CRO-demonoskop«!
– Kakav »demonoskop« te spopao?! Zar ni čitat’ ne znaš? – načitan je naš intelektualac Dankec. – To ti se zove Cro Demoskop!
– Ma, svejedno, kakve veze ima! Demo, endo, gastro, kolono, rekto… nekakva »skopija« je! – »pregazi« ga Debeli. – A da znaš, meni baš najbolje i paše taj izraz »demonoskopija« jer na toj listi najpopularnijih i najnepopularnijih političara ionako je pol’ njih »demona«, »sablasti«! Pa ljudi Božji, sve do jučer su ti ispitivači na listama imali »Ćaću Kanadera« i onog »safari-Nadana«, kaj se već godinama potežu po reštovima i sudovima! Da nisu lani zglajzala dva glavna »King Konga« iz dve glavne stranke, još bi oni bili na listama, a ovak’ su sad Zoki i Tomo na listi najneomiljenijih, mada ni oni već mjesecima nisu u politici…
– Nisam ja na nikakvoj listi! – u krivi čas »probudi« se Toma izronivši iz novina.
– Kad se ti ne bi mogao uspeti ni na onu lošu, a kamoli dobru listu! – klepi ga Dankec po uhu. – A, i sva ta ispitivanja javnoga mnijenja… Neki dan zvali pa se javila moja Biba, i na pitanje tko joj je omiljeni političar, rekla im je: »Željka!« A oni njoj, kako »nju nemaju na listi«. Onda im je Biba rekla da daje glas za Brunu, ali opet vele da ni ta nije na listi. Za treću sreću ponudila im je Marijanu, a kad ni nje nije bilo na listi, onda im je moja aždajica Biba rekla da su »muški šovinisti«, i neka njen glas upišu Predsjednici Kroacije, i nek’ ju ne uvjeravaju da ni ona nije na listi!
– A ja – rekoh nešto i ja – kad nazovu, odmah ih »otkantam«, pa sam prekjučer jednoj »ispitivačici« izrecitirao da »što ću ja njima odgovarati, kad će ionako napisati rezultate kako naručitelj hoće«, a tek onda mi je sirota »študentica« uspjela dokraja domucati da »oni nude preglede krvnih žila«! Ha, ha!
– No, dobro, vi i ta vaša demo… no, skopija, vi još meni niste ništa odgovorili! – Toma je i dalje ozbiljan ko posna korizma. – Hoće li taj Agrokor propasti ili ne? Hoće li mu se gazda i dalje uspinjati ili će nakon svih tih dugova konačno pasti?
– Pa velim ti, kak’ me ne razmeš, da bu to ko u »demoskopu«! – iznervirao se i Debeli. – Malo gore pa malo dolje, »tu se penje, tu se pada«… skalinada! Kak’ i u svim našim životima! Dođe vrijeme kad se uspinjemo, pa padamo, pak se opet uspinjemo… Ono, znaš kak smo učili i na književnosti, »tko bi doli, gori staje, a tko gori…«
– …Sad je najgori! – dojadi Dankecu slušati iskrivljene citate. – K tome, nešto si ti zaboravio, Debeli!
– Ma nemoj, a kaj sam to zaboravil?
– To da ovi veliki, i kad padaju, da to nije baš »slobodni pad«! Vidiš, kako i ove dvije gospođe ili drugarice iz »obrane i zaštite«, nisu iz ministarstva završile baš na burzi, kak’ bi moja Biba i tvoja Katica, nego u foteljicama drugog ministarstva! A, da i ne govorim o ovim još većim macanima, makar i »najnepopularnijima«! Učas od političara postanu poduzetnici il’ obratno, imaju ti života više nego domaće i divlje mačke zajedno! Ukratko, točka do koje takvi mogu najniže »pasti« još uvijek je daleko iznad našeg vrhunca, više od najviše točke do koje se ti ili ja možemo uspeti!
– Eh, ta »hrvatska šljiva«!… – stavi zadnju prvi vic-maher među nama.
