– Heeej, Darko?!? Pa što ti ranom zorom radiš u našoj »Zlatnoj jeseni«? Jesi se pogubio sinoć pa se probudio na drugom kraju metropole? – samo što ne trljam oči zapanjen (s)likom iz lokalnog kafića.
– O, Vilkec, ti si? – jedva Darko dignu nos iz nekih starih novina, udomaćen kao da je tu konobar na privremenom radu. – Čuj ovo, piše kako Skupština vijeća Europe traži da se zabrani korištenje anonimno doniranih spermija i jajnih stanica, jer djeca iz epruvete trebaju znati svoje podrijetlo! A u hrpi zemalja, kao i kod nas, već godinama se, kako piše, »favorizirala anonimnost donora spolnih stanica«…
– No, Darko, što si se oko toga toliko zabrinuo – i smijem mu se i čudim mu se – kao da si i sam donor, da ne velim donator?
– Ha, tko zna… – iskesi se moj već po glavi dobrano obijeljeni »čiča«. – Još u Jugi, na regrutaciji kad sam pokušavao izbjeći JNA, nema što nisam izmišljao, od spondiloze do prostatitisa, pa su mi uzeli i malo sjemena… Tko zna da ga nisu i »sijali«, ha, ha! Ma, ne trebaju se plašiti oni koji su »darivali spermu« u doba kad im je bila zajamčena anonimnost. Tako će im i ostati, ali po novome, toga više neće biti! Valjda su skužili da su se »zaletjeli«, osobito otkad je jedna cura tužila banku sperme i rekla da »ima pravo bar jednom vidjeti osobu koja je 50 % odgovorna za njezino postojanje«! Kao da doktor nije bio baš ništa odgovoran, hm… No, sad će se ta anonimnost zabraniti, a djeci iz epruvete dati pravo da doznaju tko je još bio u epruveti prije njih. I, pazi ovo, »sjemenodavci« ne bi imali pravo kontaktirati djecu, niti imaju obiteljske i pravne obveze prema njima, ali djeca, kad dođu do punoljetnosti, imaju pravo znati svoje podrijetlo i saznati informacije o identitetu svoga do… no…, no svoga oca! Iako tatom zovu nekog drugog. I onda još, sukladno konvenciji ovoj i onoj, ta djeca mogu odlučiti žele li susresti, upoznati svoje »donore«, ali i polubraću i polusestre koje je isti posijao naokolo… Možda mogu odmah stvarati i neke aktivističke udruge? Recimo za dokidanje prava onima koji su se bez prava pravili da su im roditelji? Pa onda još spominju »ove i one« zabrane, preporuke, pa sve bi zemlje trebale voditi nacionalne registre donora da se osigura da djeca istog »sjemenodavca« ne stupe u brak! Što ne i zbog statistika, ljestvica, »donora desetljeća« ili »MVP donora«?! Sto čuda, sto pravnih začkoljica iz nečeg nepot… – u tom času nadglasa ga snažan zvuk auto trube u blizini, pa stari Darko poskoči hitro ko mladi donor. – Konačno, evo ih!
– Koga evo??? – ako sam dosad bio zbunjen, sad sam izbezumljen. – Tko konačno??
– Pa HAK-ovci! Njih čekam – odgovara Darko kao da sam sve to već sam trebao znati. – Jutros sam na »ležećem policajcu« izbušio gumu, otpao mi auspuh i još pola donjeg postroja moga »Reno-veterana«… Tako ti je to, napravili su preglatke i preravne ceste, pa sada, da ne bismo mi preopasni »vozači-luđaci« u punoljetnim krntijama vozili 200 na sat, stavljaju »kvrge« po cesti da nas uspore… E, Vilko, pa zato ti i čitam ovo iz novina! Sve ti je to isto kao s »ležećim policajcima«, ovo s tim umjetnim oplodnjama, epruvetama, donorima i svim igrarijama u »proizvodnji ljudi«… Zaigrao se čovjek, napravio »pistu« za bezglavo jurenje, pa sad mora izmišljati »ležeće zakone«! Paragrafe, članke, konvencije, preporuke, »kvrge« za usporavanje tog ludila!… Eeh, što bi se sve izbjeglo da se nije »Boga igralo«, da se zapovijedi Božje poštivalo.
