Nekidan ženica mi Jelica ispričala vic, kao poučan za me. Onaj o Dudeku, kojeg je njegova Bara izazivala: »Sused Štef ima tri traktora, a ti nijenega«, na što joj je on rekao kako »Štef to ni pošteno stekel«, a njemu, Dudeku, »dragi Bogek to bu sve v nebu nadoknadil«. Onda mu je Bara nabila na nos još »Jožekovu novu hižu« i »Francekov auto od hiljadu konja«, sve što Dudek nema, a on je mirno odgovarao: »Meni bu poštenje v raju naplačeno.« I onda je Dudek umro, došao k svetom Petru. Pa prvi dan za ručak dobio jogurt. Drugi dan isto, tako i treći, četvrti… Petog dana Dudek se ohrabrio pa rekao ključaru raja: »Čuj, sveti Peter, ja sam tak i doma jel jogurta saki den… Kad bumo konačno imeli nekaj toplega, nekaj za pod zub?« A Petar mu je bratski odgovorio: »E, moj Dudek, pa što ti misliš da mi se isplati kuhati za nas dvojicu?!«
A ja, dok se Jelica od smijeha gotovo ugušila na kraju svoga vica, prkosno sam joj rekao da je meni jogurt baš najdraži i da sam ga spreman jesti u sve dane na zemlji i na nebu! Nije mi dugo trebalo da se pokolebam jer idućeg dana – ubirući postkoronske plodove dvogodišnjeg nepregledavanja – na kontroli kod specijalista, zbog mojih problema sa stolicom, koja nije fotelja; mislim, ovi veliki političari i biznismeni bore se za zadržavanje svoje fotelje, a ja… samo stolice… No, ukratko, liječnik mi je rekao: »Ne jesti jogurt i mlijeko, to je samo za krave, zapravo za telad! A vi, vi ste već…« I još me junoša, da ne velim junac, uputio na neke novodobne proroke zdrave hrane po kojima treba jesti sirovo sve do kore stabla, a na popisu zdravih namirnica koji sam dobio prepoznao sam samo tri. A kad sam u »Bio (ne bio)-dućanu« kupio tri dragocjene delicije s liste, osjećao sam se kao da papigama i kanarincima otimam hranu iz usta! Evo me, miješam kašice i listam, čitam: jučer najzdravija piletina danas je najproblematičnija; opet je zdravo pripremati jela na masti, ali sačuvaj Bože jesti masne kobasice; kukuruz je GMO i umjetan, krumpir sumnjivo klija, a prokulica se od zdrave zelene kuglice pretvorila u »kućni otrov«!… Ono, kao, birajte između lososa i zubatca, a ako baš ništa drugo, okitite se telećim medaljonima. I brokulom, ali sirovom i smiksanom, jer od kuhane crijeva bi vam mogla propucati! Pa ti sad nahrani svoje stare dane, da dulje poživiš i dobro ti bude na zemlji! Čime, od čega?… Ma, ako ne dođem izravno svetom Petru na jogurt, slobodno nek’ me bace gdje je vječni ajvar!
– E, Vilko, gunđalo staro zadrto! – konačno me prekine moj (s)trpljivi slušač »Darker« Darko – ti ćeš u limbu bar pola milenija čekati pravosnažno rješenje za raj i cijelo vrijeme ćeš grintati zašto »Glas čistilišta« kasni i donosi stare vijesti. Subraća »čistilištarci« će zbog tvoga stalnog njurganja pokrenuti peticiju da te se drži što bliže paklenoj buci, samo da te ne čuju kako nezahvalno kukaš!
Sveti Dizma, svetče zadnjega trenutka, moli za mene! I jogurt.
