– Čuj, Vilko, ti imaš gdje govoriti, mislim pisati, škrabati… – na pristojno pripitom »martinju«, a bez poganskih »vinskih krstitki«, iznenada i trijezno mi se obraća naš Markec, »po profesiji« navijač. – Ti možeš negdje reći što te muči… Daj, pusti i mene jednom da velim kaj me žulja! I tak vidim da ne znaš o čemu bi pisao, pa samo drobiš o politici…
– Pa, Markec… – skoro mu izlih tjednu žuč skupljenu na raznim mjestima, ali se obuzdah pa novinarski odmah iz skrivenoga džepa izvukoh i papir, i kemijsku – evo, piši do mile volje, bit ću ti zahvalan!
…»Dragi čitatelji! Znam ja da su ovo novine za vjernike i da vas zanimaju svete i takve teme, ali znam ja da ima i vjernika koji prate nogomet. Ja sam jedan. I zato me još boli ovo s VAR-om, kaj se dogodilo našem ‘Dinamu’. Za mene je to čisto VARanje! To, mislim, da sudac fućka zbog jednog penala, a onda dosudi drugi, koji uopće nije ni vidio! Kao, javili mu iz VAR-a? A zapravo, i oni, i on koji je fućkal čim se onaj ukrajinsko-brazilski glumac hitil na travu ko padavičar, znali su da sad moraju izvući remi za ‘Šahtara’, kad je već uspio sam smanjiti… I dobro, dragi čitatelji, da ne velite kako sam lažljivac, taj faul koji je vidio samo sudac VARac postojao je, makar apsolutno nije utjecao na igru! Nije imao veze s krivo otfućkanom ‘padavicom’ u šesnaestercu. Ukratko, ‘sveto ime Dinamo’ je… preVAReno! Pa taj VAR, pa tko ga je izmislil, ak ne ovi bogati i jači?! Ovak’ su samo našli sigurniji način da svoje klubove proguraju do završnice, a da se sudce previše ne izloži, jer sad imaju zaštitu ‘svevidećeg i svemogućeg’, a anonimnog VAR-a! Nije im dost bilo da u Ligi prvaka imaju po tri-četiri ‘prvaka’ jedne zemlje, neg’ sve te bogate sad baš treba dogurat do završnice! A na sve to, to mi je ‘najbolje’, uhvatili se naši novinari, i to športski, čujete me – športski, ne bilo kakvi, i ne samo jedan – pa pišu da si je ‘Dinamo sam kriv’, da su se igrači od 85 minute ‘trebali valjati po terenu’, ‘odugovlačiti i izmišljati prekršaje’, ‘ponašati se ko Talijani, Grci’, ovi ili oni zatezači vremena?!? Pa zar nije baš to ono najodvratnije i najnešportskije ponašanje igrača, koje svima ide na živce!? I to ti onda preporučuju… športski novinari?! Oni koji bi trebali znati što je šport i govoriti da treba igrati pošteno do kraja! Ali i suditi! A ne ‘valjati se’… pih, kakvi su to novinari?!«
– Tja, Markec… – završih poluglasno čitanje njegova teksta (za uži krug nas »martinčeka«), pa produljih – … možda su ti novinari u šport došli iz političkih i vanjskopolitičkih redakcija? Oni su se nagledali »valjanja« svih vrsta, naučili da se baš tako treba ponašati. Pa vidi te političare, koliko borbe da se uđe u EU, a sad se tamo »valjaju« od odbora do komisije, od funkcije do visokog položaja, kao i ovi domaći, od političkoga tijela do finoga odijela, od kožnih stolica do fotelja… Svi se »valjaju«, samo da ne izgube položaj prije »zadnjeg zvižduka«, pa nikako da iskoriste priliku u kojoj su, da i za Hrvatsku zabiju poneki gol! Samo otežu, kao fol šalju važne diplomatske note, makar znaju da od njih nikad koncerta… A dotle, dok se »valjaju«, Hrvatska im se »u sudačkom vremenu« raseljava, poljoprivreda propada, učitelji štrajkaju, zdravstvo grca, ništa ne valja…
– Heeeej, pazi ti kaj govoriš!… – »ukori« me Debeli pokazujući prstom novine na kojima se koči naslov »Plenković za sankcije onima koji ga vrijeđaju na WhatsAppu«. – Da i tebe sankcije ne dohvate… Piše tu da su »nepoželjni i kritički istupi u javnosti«…
– Ma, vidio sam to – nehajno odmahnuh – to se odnosi samo na članove stranke…
– Heeh, uvijek se i počne od članova partije… – zavrtje glavom Debeli. – Al’ sad, kad je tak »uskrsnul Drug Stari«, ne znaš bi l’ se na to smijal, plakal il’… strašil?!
