– Već si o tome pisao! Mislim da ti se tekst zvao »Dokazani mobitelci« – kvari mi žena zadovoljstvo nakon što je »urednički« zabila nos u moj tekst. – Vidi se da si malo »oša na kvasinu«, kako je govorila splitska teta, pokoj joj duši, bila je bistrija od nekih nedokazanih seni… – Daj ti sad uvjeri moju Jelicu da nije u pravu kad se ona točno sjeća i što smo prošle subote kupili u dućanu i koliko je centi i eura bio račun, a ja više nisam siguran ni što sam i jesam li jutros doručkovao. Ipak, protestno joj zaklanjam pogled na ekran, a vama, dragi čitatelji… (za svaki slučaj sa starim naslovom, s »mobi-telcima« umjesto »seniora«) evo teksta:
– Ne mogu sad, na misi sam! Zvat ću te poslije… – gospođa lijepih (znači mojih +60) godina, mrtva-hladna usred mise odgovara na mobitel, tobože »šapćući«, još pomalo nervozna, samo što naglas ne okrivi toga drznika koji ju baš sad zove. Iz susjedne klupe brižna ju ženica, naša susjeda Marica, stroga pogleda kori i stišava (dok ja panično »pipam« svoj mobitel je li iskopčan). Ni »sudačku nadoknadu« kasnije, iz njene, dakle Maričine torbice propišti mobitel baš u trenutku podizanja! Alarm, prodorna digitalna budnica… ludnica!
– Nisam znala, ne znam to isključiti! – nakon mise samo što ne plače Marica od jada. – Već drugu nedjelju mi to »zvrnda«! Ne znam ni tko mi to postavio… Uf, nije to za stare. Daj, Vilko, makni mi to pištanje!
– Ma i ja sam star… – skrušeno priznajem bar to, da ne moram i to kako se na novom mobitelu snalazim kao da sam po magli aterirao u Bangkok.
– Daj onda ti, Davore, ti si majstor za mobitele! – gura sad svoju spravu Debelomu, za kojega znam samo da je majstor za slanje »najmasnijih« mobitelskih šala. (Nije valjda i ona tako stekla dojam o njegovu majstorstvu?)
– Slab sam ti ja majstor… – iskren je Debeli – ali te bar mogu utješiti, jer tvoje su nezgode limunada prema mojoj! Prije koji dan žmiga mi nekaj na ‘mobu’, upozorava da moram ispraznit ovo i ono jer mi se zakrčila memorija…
– I mobitel zna da imaš problema s pamćenjem? Ha, ha! – upadam, ali ne da se Debeli prekinuti.
– Baš sam bil u kafiću, pa navalio na »mob«. Prvo sam frajerski mislio da bum to učas zbavil, ali… Vrtim, tražim, tišćem… Najrajše bi okrenul mobitel naglavce, nek’ ispadne sve kaj moram brisati. Sav sam se već preznojil, pogubil od straha da sam zbrisal važne podatke… I onda, kak u filmu, iznad mene sjenka! Tip sa susjednoga stola prijeti mi: »Što je, stari perverznjak, kad ćeš prestati snimati moju ženu?« Us… umro sam od straha! Jedva sam mu objasnil da njegovu ženu ne bi fotkal ni da je zadnja na svijetu, osim da režiram hororce! Mislim, finim sam mu to riječima rekao, u času kad me već držal za kragnu, kak’ se džudaši drže za one svoje šlafroke… I onda? Svi i dalje pišu i mudruju samo o opasnosti mobitela za djecu i mlade, a nitko da se sjeti kol’ko je opasan i za nas stare?! Daj, Vilko, bar ti piši o tome!
