– A jeste čuli, vidjeli, jeste čitali kak’ ih je sve dobro »opral« onaj Ivo, Davor, kak’ se već zove… – smješka se Franc, »bacajući udicu« za razgovor nakon našeg redovitog tjednog nogometnog »kolab(or)iranja«. – Obrisal ih je kak’ šmrkavce z rupčekom!
– Ma koga to? – zlovoljno se obrecnu Toma (falilo je još samo da mu rekne da se »mora očitovati do kraja«). – Koga je to tak »obrisal«?
– Pa te klerikalce u politici! – slavodobitno se ubaci Milan. Te »velike vjernike«, te tvoje »zna se« političare!
– Ah, ima ih, ima i u drugim strankama! – strijeli Toma pogledom Milana, žaleći valjda što ga na nogometu nije jače po nogama. – Ne padaju na koljena samo »veliki Hrvati«…
– Mogli bi se i drugi lako prepoznati, samo da hoće. I neki tvoji imenjaci i prezimenjaci, i narodnjaci i sunarodnjaci… – priskočih malo na Tominu stranu. – Ma, sve do »najljevijih« liberalaca! I oni se vole slikat’ po crkvama, kad im zatreba.
– I znaju »podmazat’«, »nauljiti«… – nastavi se Franc smiješiti, štoviše kesiti. – Zato nije taj Darko Ivo opral samo političare, neg’ i one druge, prave klerikalce z kolarom! Njih je malo »štrajfal«, okrznul bekendom, a ove političke klerikalce je »žvajznul« forhendom! Tak da im je ubuduće bolje da ostanu u »outu«, neg’ da ulaze u prve klupe crkvenog »indoorsa«, hehe… Makar, i tak su ulazili samo povremeno i privremeno. Za Božić i Uskrs, ak’ baš nisu na skijanju il’ »jahtanju«. I to, obavezno, pred izbore! Ali, to je jednom u četiri godine…
– A ti? – odjednom se Toma okomi na Franca.
– Kaj ja?!? Što ja?! – od čuđenja, Franc samo što nije prozborio i »Ča ja?«…
– Pa po čemu si ti toliko bolji da se rugaš s njima?! Možda si, zapravo, i ti među tim prozvanim klerikalcima!
– Kako?? Što?!? Kako bih ja bio među njima?? Ja »klerikalac«?? Kaj je tebi? – pogođen je Francek. – Kaj ti se zavrtilo od nogometa, ono kad sam ti loptu provukel kroz malu mrežicu na gaćama, ha, ha!
– Pa, ono… koliko si ti češće od političkih klerikalaca u crkvi? – počne Toma prebrajat po prstima. – Istina je, ti ne dolaziš pred izbore, ali osim na Božić i Uskrs… Ti si u crkvi još samo onda kad ti djeca primaju prvu pričest ili krizmu! Ništa puno češće od tih »aludiranih«, čini mi se… A ni tvoj dolazak u crkvu nije s puno manje interesa! Oni se pojave da pokupe pljesak, a ti se pojaviš da pokupiš sakramente. Pa onda jednako više ne dolazite ni oni, ni ti! A koliko živite po kršćanskim vrijednostima, to samo dragi Bog zna pa nek’ on i sudi… Pa ako su oni »politički klerikalci«, ti Francek, kako se zove tvoja »ekipa«?
– Valjda onda »sakramentalni klerikalci«? – Debeli se prvi domisli, a svi prihvatismo njegov grleni smijeh. – Ha, ha! Samo pazi, Francek, da ne bi s krizmom svoje djece i završil dolaske u crkvu, jer danas ti se mladi sve slabije žene! A i tko zna, da ti sin ne dopelja zeta, ha, ha… A bolesničko pomazanje, taj sakrament ti ne bumo ni računali jer njega buš dobil negdi na krevetu, a ne u crkvi, ha, ha…
– Sad si čuo, Franc! »Opralo« i tebe, i bez tuširanja nakon nogometa – pobjedonosno će Toma – pa ti je bolje da se ne rugaš puno sa svojim bližnjima, a to su i političari…
– Tja… – naizgled pomirljivo će Francek – moraš ih braniti, kad si ih sam biral! Pa ipak… moj klerikalizam puno manje štete može napraviti nego njihov! Ili sam opet u krivu?
