– Ah, baš sam si mislio od ove godine početi snimati i čuvati te televizijske vukovarske proslave, zapravo cjelodnevne TV programe toga dana, da nam djeca i unuci znaju istinu… – već pregrijan dočekuje me (prozebla nakon »sisvetske trodnevnice« po svim ženi mi »obveznim« grobovima širom domovine) u svom domu najdraži šuro, znani »Sin Oluje«. – Da ne prođem kao s ranim devedesetima koje su mi ostale »izbrisane«, ne iz moga pamćenja, nego s mojih sad neuporabljivih videokaseta! Jer taj »dan Vukovara« jedini je dan kad dođe do »proboja hrvatstva« na našoj državnoj televiziji, da ne velim dalekovidnici, koja je, kak’ su devedesetih govorili, trebala postati »katedrala hrvatskoga duha«, a postala je ili zaprav’ ostala sklonište protuha jugoduha! Jedino toga dana propuste istinu na male ekrane, a i ne mogu drugačije. Jer koga god u vukovarskoj koloni nešto zapitaju, metnu mu mikrofon pred usta, čuju ono kaj znamo i svi mi koji još pamet i sjećanja nismo ‘zgubili. Čuju istinu! I o tome tko je grad napadao, a tko branio, što se zbivalo na Mitnici, a što se dogodilo u bolnici, na Ovčari… Čuju neki i više nego im se hoće, učini mi se kad počnu »šarati« kamerama. E baš sam si zato htio to početi snimati pa trajno čuvati zapisane te vukovarske kolone, dok još ni kasno, da imam i za potomke zabilježeno ono kaj ljudi kroz suze posvjedoče što su sve doživjeli i preživjeli, a neki i ne. Pa ih se živi sad sjete, kak’ se i ja sjetim Marjančeka, Brankeca i drugih koji su dali živote za Hrvatsku, a mi danas klincima kad nas pitaju, više ne znamo prav’ ni odgovoriti protiv koga i za što smo se onda, i bez opreme, spremno borili i zašto ginuli. Znam ja, reći ćeš mi ti zafrkant, da je najjednostavnije odgovoriti im da su se borili protiv ovih »na čelu kolone«, po onoj »drug Tito jaše na čelu kolone«, ali… Eto, i baš kad sam planirao snimiti si to endemsko »TV hrvatstvo«, poželjeli Vukovarci, oni po rodu i po obrani grada, pa najavili u ovogodišnjoj koloni baš sve postrojbe koje su grad branile, znači i one HOS-ove. Ponudili možda »malo previše hrvatstva« za režisere proslave?… Pa se sad plašim, zbog moga snimanja i presnimavanja, kaj nam budu priredili ove godine uza sve te najave? Istina, svašta smo već dosad imali: i dvije kolone, i korona-ograničene proslave, no… Bude bilo kaj za snimati?
– Ha… čuj, šogi, – počinjem drndavo jer još ne dosegoh »radnu temperaturu« – možda nam ove godine, za ravnotežu najavljenim postrojbama, u vukovarsku kolonu dovedu i »dečke kumrovečke« ili momčad i djevojčad »Trnjanskih kresova«, kao prave branitelje, stražare vječnih nam drugarskih tekovina? Glavno da ne dovedu »paličare«… Čuj, priznajem, ni ja nisam takvo »lavlje srce« da tvoju govoranciju u svom tekstu započnem baš onim »opasnim slovom« kojim si ti započeo zboriti, pa ću za svaki slučaj napisati »Ah«, umjesto kako si ti rekao…
