Ništa tužnije od ljetnoga sprovoda vremešne osobe. Već kao osnovnoškolac pitao sam se zašto na sprovodu najstarijih ima najmanje ljudi jer nekako mi se činilo da bi ih moralo biti najviše. Ta u osamdeset i više godina života ti su ljudi stigli upoznati »pola svijeta«, svi su i njih mogli spaziti, zavoljeti… Naivac. Iste misli gone me i na vrelom kolovoškom sprovodu predrage 87-godišnje »tete Barbare«, mame školske frendice »Mace«, Marije. Troje u koroti, nas petero u ožalošćenoj »publici«, »prekuhani« velečasni i profesionalci grobari. A »teta Barbara«, bila je legenda! Tko zna, možda ima još koju živu vršnjakinju ili »hofiranta«, ali izići i doći sa 85 na zagrebačkih +35, bilo bi otprilike kao nakon maratonske trke otrčati još sprinterski počasni krug. I to po radovima granatiranoj metropoli… Nije nam dugo trebalo, Debelom i meni, da se »raziđe mnoštvo« i da ostanemo s Macom nasamo. Kao »staroj curi« (sad i to sve doslovnije), nije joj mrska ni dvostruka ocvala pratnja…
– O, hvala, dečki, tko bi se nadao da ćete doći…
– Tko je jednom kušal šnenokle tete Barice, taj bi i mrtav došel! Ahm… – zagrcnu se Debeli od vlastite »preduhovitosti«, dok su meni pred očima zaigrali ti nezaboravni valjušci bjelanjaka u žutoj »juhi«, osvježivši me baš kao da je pao snijeg u taj presunčani dan…
– E, da… Nisu joj ni kremšnite bile loše… – i Maci načas misli uteknu, ali nas drastično prizemlji – Ipak, dečki, nemojte puno pričati okolo da je umrla…
– Kako… zašto???
– Pa, ono… – čudno se smiješi Maca pa ne znamo je li do kraja ozbiljna. – Niste čuli da je ministar uprave konačno krenuo u prebrojavanje potpisa za referendume? Ne znam kako ih misli brojiti, ali ako mi pozvoni na vrata…, kod nas je jedna potpisnica u međuvremenu umrla!
– Daj… – zbunjen sam – zafrkavaš! Pa i mi smo doma svi potpisali, ali nismo računali da bismo mogli zato imati goste!?
– Je, Maca je malo bolje informirana, ona je bila volonterka za prikupljanje potpisa! – i Debeli je puno bolje informiran od mene. – Pa ja sam baš kod nje potpisal! Sigurno ona zna kaj je to zamislil »ministar Faljen Isus«!
– Heeh, tko bi to znao, to ni baba Vanga ne zna! – razočaravajuće nam uzvrati Maca. – Ali po tome kako je najavio da treba »kontrolirati svaki potpis«… Nekako si mislim da bi mogao doći potražiti i moju pokojnu mamu. Sve provjeriti, sve do posljednjega duha! Ne znam samo zašto su toliko odugovlačili…
– A kak je pompozno najavljena ta provjera potpisa, od njihove »autentičnosti« do »zakonitosti« i mjesta na kojima su prikupljeni… – svašta zna moj Debeli. – Valjda ne mogu skupit dost’ kriminologa, grafologa i drugih stručnjaka koji će iz rukopisa otkrivati jesu li potpisi prikupljeni na Savskom mostu, Jelačić štandu ili u privatnom stanu, na koljenima!
– Prije će biti da za vrijeme godišnjih nisu mogli okupiti sve one ministre i zastupnike koji su se dovoljno jasno izrazili protiv referendumskih akcija – otpusti kočnicu Maca – jer očigledno samo će takvi biti dobri brojitelji! Ipak ne mogu jedan ministar i premijer sami sve izbrojiti…
– A možda su odugovlačili samo radi što više »teta Barbara«? I mi smo već blizu godinama za susret sa svetim Petrom – glasno mislim ja – a s obzirom na to da nakon provjere svakog OIB-a i potpisa tek slijede odbori za Ustav, poslovnik pa ocjena ustavnosti, pa… Mogu otezati sve dok nam i djeca ne otegnu papke!
– Kad smo mi »ekstremni desničari«, »zatucani katolibani«, »konzervativno isključivi«… – završi Debeli. – Da vidiš kak bi brzo brojili da su potpise prikupili tolerantni ljevičari, demokrati antifašisti, transrodni, transnacionalni i takvi slični… Već bi bio serviran referendum i sve triput prebrojeno!
– Joooj – red je da Macina bude zadnja – pa koji bi problem bio prebrojiti dvjesto potpisa?!?
