Dečki, znate da sam i ja gotovo nasjeo na euro, kao onaj tip koji je natrpao kolica sladoledima misleći da je komad po kunu i pol – širokim osmijehom Debeli rastjeruje gradsku sparinu, donoseći nam u krug najnovije novosti iz svoga života. – Vidim ja u dućanu ono naše »žnj« pivo, onu hmeljem posutu vodu kaj smo plaćali 5 kuna po limenki, sad uz nju piše 1,80! Pomislim si kak’ je akcija ili su ju konačno spustili na realnu cijenu, pa odmah natrpam 10 komada. Srce bi me strefilo da me blagajnica Štefica, prije neg’ je počela s onom »pištalicom« očitavat cijene, ni priupitala: »Sused, kaj ste dobili na lotu kad bute za pivo dali više od 100 kuna?« Tek tad sam skužio da je ono 1,80 bio jedan euro i 80 ne znam čega, sve skupa previše za moje platežne nemogućnosti. Brže sam vratil limenke u frižider neg’ sam ih žedan vadil, sve do zadnje! A euru sam, onak sebi pod brk, »skinul sve njeg’ve tvorce«!… Nego, dečki, jesmo mi fakat na referendumu izabrali taj euro umjesto kune?! Zaboravil sam, kaj sam ja, zdrav i trijezan, za to glasal?!
– Glasovao si za pristup Europskoj uniji, a onda »razumije se samo po sebi« da želiš i njihov novac, i njihove granice, i eurozonu, da si glasovao za cijeli taj »paket« blagodati i dobrobiti… – poučavam ga riječima naših političkih otaca.
– Aha… to se razumije samo po sebi? Hm… – napinje se Debeli kao bacač kugle, glasno razmišljajući. – Dobro, ali kak’ onda… Ono, kad smo na referendumu izglasali da u Ustav uđe da je brak isključivo zajednica muškarca i žene, kak’ se tu onda isto samo po sebi ne razumije da se onda djecu ne može davati na usvajanje parovima koji nisu bračni, ak’ je za limače i po Ustavu bračna zajednica pravo rješenje?!? To ne razmem, zašto se to isto ne »razumije samo po sebi«, neg’ se donose neki zakoni u korist svih tih drugih nebračnih zajednica?
– Pa kako ne bi? – sad Željac postade »advocatus diaboli«. – To si isto potpisao s tim potpisom da želiš biti u Europi! Razumije se samo po sebi, ako si to želio, da onda prihvaćaš i sve europske »vrhunske zajedničke vrijednosti«, od LGBT-a do pobačaja, od zaštitnih maski do ilegalnih migranata, od birokratizma do liberalnog tržišta… Vidiš da ni Ukrajinci ne mogu u EU ako u pauzi između dva granatiranja ne stave potpis na papir da su im »istospolni brakovi« nešto što je bio njihov nacionalni tisućljetni san!
– Muka ti je? Glava ti puca? – riječima oslikah zgužvani izraz lica moga najprijatelja pa ga brzo utješih: – Budi miran, ne ćeš se još dugo mučiti oko takvih stvari, misle na tebe naši političari, ustavotvorci i zakonodavci. Evo, još malo pa će donijeti zakon o referendumu da se referendum više nikad ne dogodi, tako da nam više nikad netko ne podvali da potpišemo »nešto jedno, a za nešto drugo«. Ne budemo više mi »referendumirali«, sad budu umjesto nas samo oni, odabrani, »od gruntanja umirali«. Nema više »zajedno možemo« ili »zna se«, sada je samo »razumije se… samo po sebi«.
