– I onda, na kraju – razbuđuje nas Debeli na početku ljetne sezone subotnjih okupljanja na otvorenoj terasi naše »Zlatne jeseni« – veli meni žena: »Ako nećeš ti, pozvat ću susjeda Paška«!
– Pa zar smo dotle došli, Debeli!?! – prvi se oglasi Željac. – Pa za svakog pravog muža to je crveni alarm…
– Znaš da i je! Jer ak’ mi taj Paško dođe, onda bu me to farbanje stana koštalo milju i pol, a ovak… – snuždi se Debeli. – Kaj sam mogao, morat ću se sam primiti farbanja, valjak u ruke pa na muke…
– Je, to je baš nadnaravno teški posao!? – posprdno će Toma. – Pa što te to muči, bar ćeš se razgibati, možda koja kilica ode…
– Ma nemoj! Pa nemam ja više dvajst godina da skačem po lojtri kak klokan! – zajapurio se Debeli. – Osim toga, na onim metalnim ljestvama mi i piše da su samo za do stodvajst…
– Na sat? – bockam i ja »najfrenda«. – Pa što ti je pofarbati, oličiti taj jedan stančić, »prošireni dnevni boravak«, kad ima onih koji u jednu večer prefarbaju cijelu »Ciboninu« dvoranu!
– Dvoranu?… »Cibonu«?…
– Ma što »Cibonu« – opet je Željac prebrz – cijelu državu prefarbali! Pa zar ti, Debeli, jedini nisi pratio opći sabor »zna se stranke«, po novome »vjerodostojnih«? Pa, premijerno prvi čovjek »premaljao« svih pet tisuća delegata, a uz pomoć medija još i šire, još i više, sve prefarbao! Nakon tako elokventnog »maljanja«, od gustog sloja farbe više i ne znamo gdje su bile »fleke« od »hotmail afere«, ni gdje su nestala ona »zamuljana« mjesta, zbog kojih su, navodno, podignute i neke tužbice, podnesene i neke ostavčice… A one velike, »pljesnive« istanbulske i koalicijske »mrljetine«, ni spomenuli ih nisu, valjda su ih »pokrili tapetama«?! Uostalom tko to više i pamti?? Sve u svemu, učas obavljeno farbanje! Od silne plave sve pocrvenjelo, ili obrnuto, a u dvorani svi složni kao jedan…
– Pa nije baš tako… – promuca Toma – i ja sam bio tamo…
– Ma daj? I skandirao? Pljeskao »jedinstvenim pothvatima« i »veličanstvenim pobjedama«? Ili tebe nije uvjerio da se stranka potpuno »vratila tuđmanizmu«, i da sve radi kao Francek?!? Ma daj, od svega jedino diže obrve kao Tuđman, dok govori! »Veliko farbanje« je to…
– Ha, ha… imaš prav! – zahihota odobrovoljeni Debeli, shvativši kud priča vodi. – Samo, ja bih rekao da nije to »veliko farbanje«, nego »veliko peglanje«…
– Što, i to te čeka doma?? – iznova podbadam. – Po kojem to članku i paragrafu Istanbulske?
– Ha, ha! Baš – udarilo sad Debelog od smijeha zdravo rumenilo – baš! Ma, mislil sam na »veliko peglanje« članstva, zar ne, Toma? Ha, ha! Speglalo se, zglačalo sve neželjene stranačke nabore još pripremajući izglasavanja »Stambolke«, ha, ha!
– Peglanje ili farbanje, svejedno, al ipak je ovo drugo – ne dopušta Željac da mu netko »preotme foru« – i mogla bi se ta »farba« brzo poguliti! Ako se samo i jedan od dva moguća referenduma doista raspiše, mogla bi učas »probit vlaga«, posebno na mjestima neprirodnih spojeva materijala, mogla bi im brzo farba počet padat u krpama, da ne velim u »krpinama«…
– Pa će im biti »Džaba si krečio«! Ha, ha! – pukne Debeli od smijeha. – Možda budu morali i novog molera iskati!
